Увек ћирилица

Када год пишемо текст на српском језику пишемо га користећи ћирилично писмо у UTF-8 формату.

Лично или безлично, пасивно или активно?

У ситуацијама када се даје неко обавештење типа File not found, да ли га превести као:

• Фајл није пронађен, ili
• Не могу да пронађем фајл ili
• Немогуће је пронаћи фајл ili
• Фајл не може бити пронађен ili ...

Чини ми се да је најприкладније Не могу да пронађем фајл. Наиме, оваквом конструкцијом корисник има утисак активне комуникације и саме поруке бивају јасно протумачене. У овакву форму се уклапа и чињеница да обавештења обично пружа програм, те је у складу са тим, и прецизније и схватљивије да баш он то јавља.

Примери:

1. dpkg: unable to rewind in vsnprintf -
   • dpkg јавља: не могу да пређем на тражени део фајла у функцији vsnprintf, а не
   • dpkg јавља: на тражени део фајла није могуће прећи у функцији vsnprintf, нити
   • dpkg: немогуће премотавање у vsnprintf
     
     
2. dpkg: unable to fork process %s -
   • dpkg јавља: не могу да покренем програм %s
     
     
3. dpkg: warning - %s returned error exit status %d
   • dpkg јавља: упозорење - %s је пријавио грешку са статусом %d

Дакле, лично и активно!

Imperativ ili ne?

Kada je potrebno da korisnik stiklira ili napravi izbor, npr. "Show warnings" da li to prevesti u zapovednom obliku "Prikazi upozorenja" ili kao "Prikazivanje upozorenja".

Treba obratiti paznju da se nekada (npr. u meniju) odabrana aktivnost obavlja odmah, tako da je, cini mi se, adekvatnije zadrzati zapovedni oblik.

Persiranje ili ne

Da li "Do you want to save changes?" prevesti kao "Da li zelis da sacuvas promene?" ili "Da li zelite da sacuvate promene?"

Moj stav je da je persiranje kulturno u smislu alata koji je covek stvorio i sa kojim se komunicira. Trebalo bi, bar se meni tako cini, imati u vidu glasovne komande i odgovore programa/racunara/uredjaja koje ce svakako uslediti vrlo brzo. Bilo bi lepo da se program korisniku obraca sa Da li zelite... a da korisnik njemu njemu kaze Stampaj...

Prevesti kratko po svaku cenu ili prevesti opisno

Misljenja sam da je opsirna poruka pravi izbor. Npr. "malloc failed" ne bih preveo kao "malloc nije uspeo" vec "nema dovoljno memorije za alociranje funkcijom malloc". Opisnim prevodom korisniku je poruka jasna, a sama konstrukcija poruke nije narusena.

Strucan (ili namenski) izraz vs. funkcija vs. naziv koji se u srpskom jeziku koristi za (takvu ili) slicnu funkciju

Da li buffer prevesti kao bafer (strucan naziv), medjumemorija (funkcija) ili tampon(srpski ekvivalent/poluekvivalent)?

Da li ripper, grabber i extractor prevesti kao riper, greber i ekstraktor (u zargonu) ili program za presnimavanje muzike sa cd-a (opisna funkcija) ili kao izvlacilac (onaj koji obavlja neku funkciju)

Da li imena programa prevoditi ili ne?

Slazem se da bavljenje prevodnjenjem naziva pojedinih programa otvara predivnu mogucnost kovanja novih reci i igranja sa recima kao takvim, ali sam misljenja da ih treba ostaviti u originalu, bez obzira da li njihova licenca to zahteva ili ne. Autor programa je imenovao proizvod i taj proizvod nosi jedinstveno ime koje ga cini prepoznatljivim. Ime programa treba da ostane onako kako je to autor programa dao, da bude jedinstveno u menijima ili u naslovnoj liniji programa. Svi zanimljivi i izaista inventivni opisi programa ili naziva programa mogu se adekvatno smestiti u npr. "About" meni sa svim ostalim mogucim podacima koje korisnik pozeli da sazna o tom programu. Evo nekoliko primera zanimljivih kovanica, koje, ma koliko sjajne bile, svoje mesto moraju naci na nekom drugom mestu, a ne u meniju ili naslovnoj liniji: Program Sound Juicer -"Zvukovnik", Firefox - ZarLija, OpenOffice.org - OtvorenaKancelarija. Kada bismo se drzali ovakvog principa sledilo bi da je Linux - Linusov Unix, Apache - Zakrpanko, MySQL - Moj jezik za upravljanje bazama podataka, KDE - K Desktop Okruzenje, da ne kazem KDO, a LigHTTP server LaHTTP server (La od laki)...